Наука

Намјерно прекидање трудноће извршено и под најповољнијим условима у болници и од стране за то квалификованих стручњака, љекара гинеколога, представља озбиљну психичку и физичку трауму која у сваком случају оставља извјесне промјене и посљедице на организму и психи труднице.

Ове ријечи сте могли пронаћи у књизи “Гинекологија и акушерство” из  2003.године, а данас ћете неријетко наићи на нешто другачија поимања када је у питању спровођење абортивних метода над недужним бићем у мајчиној утроби. 

За многе жене, абортус је догађај, који промијени њихове животе усљед значајних физичких, емоционалних и духовних посљедица. Многе жене које трпе посљедице абортуса кажу да би вољеле да им је неко раније указао на све чињенице о абортусу, као и на велике ризике абортуса.

Које су посљедице абортуса по здравље жене?  

Бројност и сложеност чињеница и образложења која се односе на посљедице вјештачког прекида трудноће по здравље жене су сама по себи довољна за једну књигу, те стога превазилазе оквире овог, у суштини ”џепног” издања. Зато ћемо се овдје усредсредити на суштину проблема. Посљедице се дијеле на физичке, психичке и постабортивни синдром.

Физичке посљедице су бројне, стога наводимо најчешће:

Смрт – главни разлози због којих жене умиру након вештачког прекида трудноће су крварење, инфекција, емболија, нестручно спроведена анестезија и касније ектопичне (ванматеричне) трудноће (као посљедица вјештачког абортуса)

• Рак дојке, цервикса, јајника – код жена које су радиле вјештачки прекид трудноће долази до пораста ризика за могућ развој рака дојке, грлића материце и јајника, у односу на жене које нису вјештачки прекидале своју трудноћу. Па је код жена са једним вјештачким абортусом ризик већи ДВА ПУТА, а код жена са више вјештачких абортуса, овај ризик расте на чак скоро ПЕТ ПУТА

• Неплодност – Запаљенско обољење карлице је по подацима из 1991. водећи узрок неплодности и ванматеричне трудноће. Чак и када подразумијева и благу инфекцију, оно може да доведе до потпуне блокаде јајовода и неплоности усљед насталих ожиљака.

• Пeрфорација (пробијање) материце – између 2% и 3% жена током вјештачког прекида трудноће доживљава перфорацију (пробијање) материце. Уколико се пробијање одмах не препозна од стране гинеколога и корективно се не ријеши, компликације које тада настају су опасне како по женино репродуктивно здравље (настанак проблема који доводе до хистеректомије – оперативног уклањања материце, што жену трајно онемогућава да икада више роди) тако и по сам њезин живот (настанак проблема који доводе до акутног абдомена – стања веома опасног по живот)

• Компликације каснијих порођаја – жене које су имале један, два или више вјештачких абортуса имају линеарно повећање ризика, како од пријевременог, тако и од пренесеног порођаја у каснијим трудноћама. Пријевремени порођаји са собом носе повећани ризик од неонаталног хендикепа или смрти

• Ектопична (ванматерична) трудноћа – по неким ауторима ризик од каснијих ванматеричних трудноћа је у значајној повезаности са вјештачких абортусима. Најчешће мјесто ванматеричне трудноће је у јајоводу и уколико се таква трудноћа на вријеме не препозна може бити врло опасна по живот жене, а оперативно лијечење подразумијева уклањање јајовода заједно са усађеним заметком и сљедствено смањење плодности жене.

• Placenta previa – појам који означава имплантацију (усађивање) заметка у доњем дијелу утеруса или у грлићу. Као посљедица настају честа пријепорођајна крварења са могућим или спонтаним побачајем или веома компликованим пријевременим порођајем.

• Најчешће посљедице у току или одмах након вјештачког прекида трудноће: инфекција, масивно крварење, емболија, компликације у вези са анестезијом, конвулзије, повреде грлића материце…

Психичке посљедице - абортус никог не штеди

• Суицидне идеје и покушаји: Око 60% жена пријављује да је имало суицидних идеја, 28% је заиста и покушало да се убије, од којих половина два пута и више.

• Повећање коришћења цигарета са посљедичним здравственим проблемима: Жене које су вјештачки прекинуле трудноћу имају два пута већу шансу да постану озбиљни пушачи, чиме аутоматски повећавају и ризик од добијања свих обољења која су у вези са пушењем. Ове исте жене такође обично не прекидају са пушењем приликом сљедеће, жељене трудноће, ризикујући на тај начин и здравље бебе.

• Злоупотреба алкохола: Вјештачки абортус је такође повезан и са повећањем конзумирања алкохола, што даље води у насилно понашање, учесталије разводе бракова, несреће за воланом и губитак запослења.

• Злоуптреба дрога: Вјештачки абортус је у великој мјери повезан са посљедичном злоупотребом наркотика, што даље значи повећан ризик од добијања ХИВ/СИДЕ, инфекција, развоја конгениталних малформација у будућим трудноћама и насилничког понашања.

• Поремећаји исхране: Код неких жена је могуће да дође до развија булимије или анорексије.

• Сексуална дисфункција: Од 30-50% жена које су доживеле вјештачко прекидање трудноће пријављује сметње у свом сексуалном животу. Ове сметње притом најчешће започињу одмах након абортуса. Ту спадају: губитак уживања у полном односу, бол приликом односа, аверзија према сексу и/или мушкарцима, и развој промискуитетног сексуалног живота.

• Поновни вјештачки абортуси: Жене које су већ имале абортус су у четири пута већем ризику за поновни абортус, у односу на оне жене које никада нису прекинуле трудноћу. Овај повећани ризик произилази из смањења самопоштовања и повећане сексуалне активности након абортуса. Поновни прекиди трудноће могу да настану као посљедица неповољног разрјешења конфликтне ситуације: са једне стране жеље да се затрудни и роди и, са друге стране, континуираног притиска да се абортира од стране околине.

Шта је то постабортивни синдром?

Постабортивни синдром је врста посттрауматског стресног поремећаја који се јавља код одређеног броја жена које су вјештачки прекинуле своју трудноћу. Сви пострауматски стрес синдроми, без обзира на узрок, се манифестују у виду психолошке дисфункције усљед трауматског догађаја. Ова дисфункција надвлађује нормале одбрамбене механизме личности, доводећи до осјећања интензивног страха, беспомоћности и заробљености, па чак и губитка контроле над сопственим поступцима. Ризик да се неки доживљај прихвати као трауматски се повећава у ситуацијама када је он повезан са физичким или сексуалним насиљем.

Главни симптоми посттрауматског стресног поремећаја су хиперузбуђење, интрузија и констрикција. Хиперузбуђење се карактерише нападом анксиозности, иритабилношћу, експлозијом гњева или бијеса, агресивним понашањем, тешкоћама у концентрацији, поремећајима циклуса будност-спавање, и психолошким реакцијама у ситуацији која подсећа на трауматску ситуацију (нпр. тахикардија и знојење приликом прегледа код гинеколога). Интрузија је поновно доживљавање трауматског догађаја у ненаданим ситуацијама.

Симптоми интрузије у ПАС-у су: стално размишљање о абортусу и нерођеном детету, ноћне море, интензиван страх, анксиозност и осјећај кривице, обично сваке године на дан учињеног вјештачког абортуса. Констрикција је у суштини развој избјегавајућег понашања, тј. покушај да се избјегавају људи, мјеста или осећања везана за прекид трудноће, а у циљу негирања истог.

Које су посљедице вјештачког абортуса по породицу?

Потпуно је неразумљиво зашто се данас тако мало пажње посвећује овим посљедицама када се зна да је породица основна ћелија друштва и да цјелокупна проблематика породице сљедствено одражава на друштво.

• Занемаривање и злостављање деце: Вјештачки абортус је повезан се повећаном депресијом, насилничким понашањем, смањењем природно нормалног присног односа између мајке и дјетета рођеног из касније трудноће. Многа истраживања повезују вјештачки прекид трудноће са каснијим злостављањем и занемаривањем дјеце.

• Разводи и проблеми са успостављањем емоционалних односа: За већину парова, вјештачки абортус узрокује озбиљне проблеме у њиховој емоционалној вези. Многе жене након поступка вјештачког прекида трудноће имају озбиљних потешкоћа у успостављању емоционалних односа са особама супротног пола. Разлози за то су бројни: смањено самопоштовање, неповјерење према мушкарцима, сексуална дисфункција, злоупотреба алкохола и наркотика, повећан ниво депресије, анксиозност и насилничко понашање. Жене које су имале више од једног абортуса су у већој шанси да касније постану самохране мајке, управо из ових разлога.

• Насилно понашање између супружника, међусобно оптуживање и губитак повјерења, честе свађе, понекад са смртним исходом.

Посљедице абортуса по будуће трудноће 

1) Чешћа крварења у првих три мјесеца нове трудноће

2) Чешће су порођајне компликације

3) Лошије одвајање плаценте, и чешћа потреба за мануелним одстрањивањем заостале плаценте

4) Два пута је повећан ризик од смрти одојчета у првим мјесецима живота

5) Три до четири пута је повећан ризик од смрти дјетета до навршене прве године живота

6) Наредно дијете чешће има малу тјелесну масу на рођењу

7) Наредно дијете се чешће рађа превремено, и излаже се свим компликацијама које због тога могу настати.

8) Ванматерична трудноћа. Абортус повећава ризик од ванматеричне трудноће 8-20 пута. Ако се не открије на вријеме, ектопична трудноћа може руптурирати и довести до искрварења.

9) Rh сензибилизација Rh негативних мајки Rh позитивним плодом. Ово доводи до тога да се будуће бебе или роде мртве, или умру убрзо након рођења, уколико се не изврши трансфузија крви.

10) Placenta previa се 6-15 пута чешће јавља код жена које су имале абортус. У овом стању плацента је усађена на ушћу утеруса, тако да је потребно прво извадити плаценту, да би се родило дијете. Ово изазива озбиљно крварење мајке, док дијете најчешће умире.

(abortus.rs)