Последице побачаја

Последице побачаја

Спонтани и индуковани(намјерни) абортус

Потребно је прије свега разликовати спонтани од индукованог(намјерног) побачаја. Наведене последице и истраживања везана за њих баве се искључиво намјерним абортусом.

Када жена затрудни у њеном тијелу се догађа пуно различитих процеса које узрокују различити хормони и њихово појачано лучење. За вријеме трудноће тијело се припрема на одређене процесе који ће се у трудноћи догађати. Код спонтаног побачаја долази до природног процеса избацивања плода ван тијела за који се тијело припреми и лакше се врати у пријашње стање јер му је разлог нестанка плода објашњив. Жена се у том случају осјећа беспомоћно и самим тиме се у већини случајева лакше опрости са својим дјететом јер она није могла утицати на тијек трудноће. Намјерни побачај се од спонтаног побачаја разликује у томе што се тијело врло неугодно изненади јер нестане плод за вријеме свог развоја, због којега се лучи и даље велика количина хормона што је тешко у трену обуставити. За тијело жене намјерни побачај је нешто неприродно што објашњава настанак психичких и физичких последица.

– На страници су само укратко описане последице. Поред сваког текста се налази ознака литературе која је наведена на дну странице за детаљније проучавање.

Да ли то значи да ћете обавезно добити све ове последице? Наравно да не, истраживања се баве утицајем намјерног побачаја на психичко и физичко здравље жене. Резултати су углавном изражени вјероватноћом (повећаном или смањеном) појављивања одређене последице. Нити један од наведених резултата истраживања не тврди да ће 100 посто жена добити све ове последице.

У случају да примјетите сумњу на неку од наведених последица што прије се јавите своме гинекологу или доктору опште праксе.

Физичке последице:

Рак дојке

Студија Journal of the National Cancer Института у 1994. години изведена на 1800 жена открила је да жене које су направиле побачај имају 50% повећану шансу да добију рак дојке прије 45. године живота. Дјевојкама које направе побачај прије 18. године живота ризик се повећава за 150%. Ако се побачај направи након 30. године живота ризик расте за 110%. Ако жена има у породици рак дојке ризик јој се повећава за 270% након 30. године живота. Свих 12 дјевојака млађих од 18 година које су судјеловале у истраживању и које су имале рак дојке у породици добиле су рак прије 45. године. Могућност добијања рака дојке још се више повећава ако жена направи више од једног побачаја.(1)

Мамограм дојке

Извори научног истраживања:

(1) Daling, et.al., Journal of the National Cancer Institute, Vol. 86, No. 21, pp. 1584-1592, Nov. 2, 1994.; H.L. Howe, et al., “Early Abortion and Breast Cancer Risk Among Women Under Age 40,” International Journal of Epidemiology 18(2):300-304 (1989); L.I. Remennick, “Induced Abortion as A Cancer Risk Factor: A Review of Epidemiological Evidence,” Journal of Epidemiological Community Health, (1990); M.C. Pike, “Oral Contraceptive Use and Early Abortion as Risk Factors for Breast Cancer in Young Women,” British Journal of Cancer 43:72 (1981), Скуп од 76 студија које истражују повезаност индуцираног побачаја и рака дојке Breast Cancer Prevention Institute (2020).

Рак грлића материце, јајника и јетре

Жене након побачаја имају 2.3 пута већи ризик оболијевања од рака грлића материце у поређењу са женама које нису побациле. Женама које су побациле 2 или више пута ризик расте на 4.92 пута у односу на жене које нису побациле. Код једноструких и вишеструких побачаја слично расте и ризик оболијевања од рака јајника и јетре. Повећање ризика објашњава се неприродним поремећајем хормоналних промјена које прате трудноћу те нетретираним озлиједама грлића материце. (2)

извори научног истраживања:

(2) M-G, Le, et al., “Oral Contraceptive Use and Breast or Cervical Cancer: Preliminary Results of a French Case- Control Study, Hormones and Sexual Factors in Human Cancer Etiology,” ed. JP Wolff, et al., Excerpta Medica: New York (1984) pp.139-147; F. Parazzini, et al., “Reproductive Factors and the Risk of Invasive and Intraepithelial Cervical Neoplasia,” British Journal of Cancer, 59:805-809 (1989); H.L. Stewart, et al., “Epidemiology of Cancers of the Uterine Cervix and Corpus, Breast and Ovary in Israel and New York City,” Journal of the National Cancer Institute 37(1):1-96; I. Fujimoto, et al., “Epidemiologic Study of Carcinoma in Situ of the Cervix,” Journal of Reproductive Medicine 30(7):535 (July 1985); N. Weiss, “Events of Reproductive Life and the Incidence of Epithelial Ovarian Cancer,” Am. J. of Epidemiology, 117(2):128-139 (1983); V. Beral, et al., “Does Pregnancy Protect Against Ovarian Cancer,” The Lancet, May 20, 1978, pp. 1083-1087; C. LaVecchia, et al., “Reproductive Factors and the Risk of Hepatocellular Carcinoma in Women,” International Journal of Cancer, 52:351, 1992.

Смрт

Студија проведена 1997. године у Финској финансирана од стране Финске владе (Gissler, M., et. al., “Pregnancy-associated deaths in Finland 1987-1994 — definition problems and benefits of record linkage,” Acta Obsetricia et Gynecolgica Scandinavica 76:651-657 (1997). Утврдила је да жене које абортирају имају 4 пута већу вјероватноћу да умру у наредној години од жена које су имале нормалну трудноћу. Жена након побачаја има 60% већу вјероватноћу да умре од природних узрока, 7 пута већу вјероватноћу извршавања самоубиства, 4 пута већу вјероватноћу да умре од озлиједа услијед несреће те 14 пута већу шансу да умре због убиства. Истраживачи вјерују да повећана смртност због озлиједа и убиства долази због суицидалног и ризичног понашања које се јавља код жене након побачаја.

Стопа самоубистава на 100.000 жена

просјечно: 11.3 (плава)
порођај: 5.9 (црвена)
спонтани побачај: 18.1 (наранџаста)
индуковани или намјерни побачај: 34.7 (зелена)

Највећи узроци смрти жена које су извршиле побачај у првом тједну након побачаја су крварење, инфекције, емболија, анестезија те неутврђена ектропична трудноћа. (3)

извори научног истраживања:
(3) Kaunitz, “Causes of Maternal Mortality in the United States,” Obstetrics and Gynecology, 65(5) May 1985

Упална болест здјелице

Упална болест здјелице јесте упала материце, јајовода и/или јајника. Болест може изазвати неплодност или компликације у трудноћи као што је ектропична или ванматерична трудноћа. У САД-у та болест сваке године захвата око 750.000 жена, од чега њих око 100.000 остаје неплодно.

Болест настаје тако да се бактерија пење из вагине или цервикса у полне органе. Могу је узроковати различити организми но најчешће се ради о хламидији или гонореји. Од пацијентица које имају хламидију за вријеме побачаја у 23% случајева ће се развити упална болест здјелице у року 4 седмице. Отприлике 5% пацијенткиња које немају хламидију добију упалну болест здјелице у року 4 седмице након абортуса у првом триместру. (23)

извори научног истраживања:

(23) T. Radberg, et al., “Chlamydia Trachomatis in Relation to Infections Following First Trimester Abortions,” Acta Obstricia Gynoecological (Supp. 93), 54:478 (1980); L. Westergaard, “Significance of Cervical Chlamydia Trachomatis Infection in Post-abortal Pelvic Inflammatory Disease,” Obstetrics and Gynecology, 60(3):322-325, (1982); M. Chacko, et al., “Chlamydia Trachomatosis Infection in Sexually Active Adolescents: Prevalence and Risk Factors,” Pediatrics, 73(6), (1984); M. Barbacci, et al., “Post- Abortal Endometritis and Isolation of Chlamydia Trachomatis,” Obstetrics and Gynecology 68(5):668-690, (1986); S. Duthrie, et al., “Morbidity After Termination of Pregnancy in First-Trimester,” Genitourinary Medicine 63(3):182-187, (1987).

Перфорације материце

Између 2 и 3% жена које су побациле могу претрпити перфорацију материце. Те повреде ће углавном остати недијагностификоване и нетретиране осим ако је изведена лапараскопска визуализација. Ризик од перфорације материце повећан је код жена које су претходно већ имале порођаје те код оних које су за вријеме побачаја добиле општу анестезију. Оштећења материце могу резултирати компликацијама у каснијим трудноћама и могу евентуално прерасти у проблеме који захтјевају хистеректомију, која затим може проузрочити многе додатне компликације укључујући остеопорозу. (4)

извори научног истраживања:

(4) S. Kaali, et al., “The Frequency and Management of Uterine Perforations During First-Trimester Abortions,” Am. J. Obstetrics and Gynecology 161:406-408, August 1989; D. Grimes, et al., “Prevention of uterine perforation During Curettage Abortion,” JAMA, 251:2108-2111 (1984); D. Grimes, et al.,”Local versus General Anesthesia: Which is Safer For Performing Suction Abortions?” Am. J. of Obstetrics and Gynecology, 135:1030 (1979).

Раздеротине грлића материце

Значајне раздеротине грлића материце које захтјевају шавове јављају се код најмање један посто побачаја у првом триместру. Мање раздеротине, или микро пукотине, које се иначе не би третирале могу такође резултирати дугорочном репродуктивном штетом. Латентне пост-побачајне озлиједе грлића могу резултирати накнадном инкомпетенцијом грлића материце, пријевременим порођајем те компликацијама при породу. (5)

извори научног истраживања:

(5) K. Schulz, et al., “Measures to Prevent Cervical Injuries During Suction Curettage Abortion,” The Lancet, May 28, 1983, pp 1182-1184; W. Cates, “The Risks Associated with Teenage Abortion,” New England Journal of Medicine, 309(11):612-624; R. Castadot, “Pregnancy Termination: Techniques, Risks, and Complications and Their Management,” Fertility and Sterility, 45(1):5-16 (1986).

Плацента превиа (предлежећа постељица)

Након побачаја ризик од плаценте превие у каснијим трудноћама расте 7 од 15 пута. Плацента превиа значи да се постељица налази поред, или комплетно прекрива цервикс. У раној фази трудноће плацента превиа не мора нужно представљати проблем, но уколико се појави касније у трудноћи може узроковати крварење и може довести до већих компликација, пријевременог порођаја те проблема у развоју дјетета. (6)

извори научног истраживања:

(6) Barrett, et al., “Induced Abortion: A Risk Factor for Placenta Previa“, American Journal of Ob&Gyn. 141:7 (1981).

Компликације при порођају

Жене које су имале један, два или више намјерних побачаја имају редом 1.89, 2.66, односно 2.03 пута већи ризик од превременог порода. Такође жене које су имале један, два или више намјерних побачаја имају редом 1.34, 1.50 односно 1.58 већи ризик од преношености (гравидитас пролонгата – трудноћа која траје дуже од 42 седмице). (7)

извори научног истраживања:

(7) Zhou, Weijin, et. al., “Induced Abortion and Subsequent Pregnancy Duration,” Obstetrics & Gynecology 94(6):948-953 (Dec. 1999).

Компликације у будућим трудноћама

Студија о побачајима у првој трудноћи показала је да 48% жена добија компликације у будућим трудноћама које су последица намјерног побачаја. Жене у тој групи имале су просјечно 2.3 спонтана побачаја на свако живорођено дијете (2). Друго невезано истраживање показало је да међу тинејџеркама које су абортирале своју прву трудноћу, њих 66% имало је спонтани побачај или пријевремени пород у другој жељеној трудноћи. (4)

изворинаучних истраживања:

^{(2) M-G, Le, et al., “Oral Contraceptive Use and Breast or Cervical Cancer: Preliminary Results of a French Case- Control Study, Hormones and Sexual Factors in Human Cancer Etiology,” ed. JP Wolff, et al., Excerpta Medica: New York (1984) pp.139-147; F. Parazzini, et al., “Reproductive Factors and the Risk of Invasive and Intraepithelial Cervical Neoplasia,” British Journal of Cancer, 59:805-809 (1989); H.L. Stewart, et al., “Epidemiology of Cancers of the Uterine Cervix and Corpus, Breast and Ovary in Israel and New York City,” Journal of the National Cancer Institute 37(1):1-96; I. Fujimoto, et al., “Epidemiologic Study of Carcinoma in Situ of the Cervix,” Journal of Reproductive Medicine 30(7):535 (July 1985); N. Weiss, “Events of Reproductive Life and the Incidence of Epithelial Ovarian Cancer,” Am. J. of Epidemiology, 117(2):128-139 (1983); V. Beral, et al., “Does Pregnancy Protect Against Ovarian Cancer,” The Lancet, May 20, 1978, pp. 1083-1087; C. LaVecchia, et al., “Reproductive Factors and the Risk of Hepatocellular Carcinoma in Women,” International Journal of Cancer, 52:351, 1992.
(4) S. Kaali, et al., “The Frequency and Management of Uterine Perforations During First-Trimester Abortions,” Am. J. Obstetrics and Gynecology 161:406-408, August 1989; D. Grimes, et al., “Prevention of uterine perforation During Curettage Abortion,” JAMA, 251:2108-2111 (1984); D. Grimes, et al.,”Local versus General Anesthesia: Which is Safer For Performing Suction Abortions?” Am. J. of Obstetrics and Gynecology, 135:1030 (1979).}

Ектопична или ванматерична трудноћа

Индуковани или намјерни побачај је значајно повезан с повећаним ризиком од каснијих ванматеричних трудноћа. Ванматерична трудноћа је свака трудноћа који настаје насађивањем (имплантација) оплођеног јајашца у ткиво изван за то предвиђеног мјеста. У употреби је и назив ектопична или ванматерична трудноћа што није увијек потпуно тачно, јер не обухвата сва мјеста имплантација (нпр. у врату материце). Ектропичне трудноће су опасне по живот и могу довести до смањења плодности. (8)

извори научног истраживања:

(8) Daling,et.al., “Ectopic Pregnancy in Relation to Previous Induced Abortion“, JAMA, 253(7):1005-1008 (Feb. 15, 1985); Levin, et.al., “Ectopic Pregnancy and Prior Induced Abortion“, American Journal of Public Health (1982), vol.72,p253; C.S. Chung, “Induced Abortion and Ectopic Pregnancy in Subsequent Pregnancies,” American Journal of Epidemiology 115(6):879-887 (1982); http://hr.wikipedia.org/wiki/Ektopi%C4%8Dna_trudno%C4%87a

Непосредне компликације

- инфекције
- крварења
- емболија (9)
- тргање или перфорација материце
- анестезиолошке компликације
- конвулзије
- озлиједе грлића материце
- ендотоксични шок

извор научног истраживања:

(9) W. Cates et al., American Journal OB/GYN, vol. 132, p. 16

Психичке посљедице
Потреба за психолошким лијечењем

Студија проведена код жена 8 седмица након намјерног побачаја показала је да их 44% пати од психичких поремећаја, 36% има поремећаје са сном, 31% жали због одлуке да побаце, а 11% им је преписано психолошко лијечење (10). Пошто многе жене користе репресију као методу суочавања, може проћи дуже вријеме прије него жена потражи помоћ. Ти потиснути осјећаји могу узроковати психосоматске болести. (11)

извории научног истраживања:

(10) Ashton,”They Psychosocial Outcome of Induced Abortion“, British Journal of Ob&Gyn., 87:1115-1122, (1980).
(11) Kent, et al., “Bereavement in Post-Abortive Women: A Clinical Report“, World Journal of Psychosynthesis (Autumn-Winter 1981), vol.13,nos.3-4.

Посттрауматски стресни поремећај (ПТСП)

Истраживање је показало да минимално 19% пост-абортираних жена пати од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП). Отприлике пола их је имало многе (али не све) симптоме ПТСП-а, и 20-40% је показало умјерене до високе нивое стреса, релативно њиховом побачајном искуству. (12)

Жене могу доживјети побачај као трауматично искуство због више разлога. Многе су присиљене на побачај од стране супружника, партнера, родитеља, или осталих. Ако је жена често жртва доминирајућег злостављања, такав нежељени побачај може бити перципиран као завршни ударац у животу обиљеженом злостављањем. Друге жене, без обзира како увјерљив разлог имале за побачај, могу свеједно доживјети побачај као убиство властитог дјетета. Страх, тјескоба, бол и осјећај кривице везани уз процес су умијешани у доживљај гротескне и насилне смрти. Неке жене изјављују да је бол, нанешена од маскираног странца који напада њено тијело, идентична силовању (13). Истраживачи су открили да жене које су доживјеле сексуално злостављање доживљавају већу тјескобу за вријеме и након побачаја управо због повезивања тих двају догађаја. (14)

извори научног истраживања:

(12) Catherine Barnard, “The Long-Term Psychological Effects of Abortion,” Portsmouth, N.H.: Institute for Pregnancy Loss, 1990.
(13) Francke, “The Ambivalence of Abortion,” New York, Random House, 1978, 84-95.
(14) Zakus, “Adolescent Abortion Option,” Social Work in Health Care, 12(4):87 (1987); Makhorn, “Sexual Assault & Pregnancy, New Perspectives on Human Abortion,” Mall & Watts, eds., (Washington, D.C.: University Publications of America, 1981).

Сексуална дисфункција

Код 30-50% жена које су абортирале јавља се сексуална дисфункција, краћег и дужег вијека, која почиње одмах након насилног побачаја. То укључује једно од следећег: губитак задовољства код секса, повећана бол, аверзија према сексу и/или уопште према мушкарцима или развијање промискуитетног стила живота. (15)

извори научног истраживања:

(15) Speckhard, “Psycho-social Stress Following Abortion,” Sheed & Ward, Kansas City: MO, 1987; and Belsey, et al., “Predictive Factors in Emotional Response to Abortion: King’s Termination Study – IV,” Soc. Sci. & Med., 11:71-82 (1977).

Суицидална размишљања и покушај самоубиство

Код отприлике 60% жена које су доживјеле пост-абортивне посљедице јављају се суицидалне мисли, и од тога њих 28% стварно покуша извршити самоубиство, половина чак 2 или више пута. Истраживачи у Финској су открили снажну статистичку повезаност између самоубистава и намјерног побачаја. Средња годишња стопа самоубистава за све жене је 11.3 на 100.000 жена, док стопа самоубистава међу женама које су имале намјерни побачај износи 34.7 на 100.000, што је три пута више. С друге стране стопа самоубистава међу женама које су имале нормалан пород је само пола стопе самоубистава свих жена, или једна шестина стопе самоубистава жена са намјерним/насилним побачајем. (16)

извори научног истраживања:

(16) Speckhard, “Psycho-social Stress Following Abortion,” Sheed & Ward, Kansas City: MO, 1987; Gissler, Hemminki & Lonnqvist, “Suicides after pregnancy in Finland, 1987-94: register linkage study,” British Journal of Medicine 313:1431-4, 1996.C. Haignere, et al., “HIV/AIDS Prevention and Multiple Risk Behaviors of Gay Male and Runaway Adolescents,” Sixth International Conference on AIDS: San Francisco, June 1990; N. Campbell, et al., “Abortion in Adolescence,” Adolescence, 23(92):813-823 (1988); H. Vaughan, “Canonical Variates of Post-Abortion Syndrome,” Portsmouth, NH: Institute for Pregnancy Loss, 1991; B. Garfinkel, “Stress, Depression and Suicide: A Study of Adolescents in Minnesota,” Responding to High Risk Youth, Minnesota Extension Service, University of Minnesota (1986).

Повећано конзумирање цигарета и припадајуће негативне последице по здравље

Ризици код пушења
Пост-абортивни стрес је повезан са повећаним конзумирањем цигарета. Жене које су намјерно побациле имају двоструко већу вјероватноћу да ће постати окорјели пушачи и да ће патити од припадајућих здравствених проблема. Те жене ће такође пуно вјероватније наставити конзумирати цигарете током каснијих жељених трудноћа и због тога имати повећани ризик од неонаталне смрти и урођених аномалија. (17)

извори научног истраживања:

(17) Harlap, “Characteristics of Pregnant Women Reporting Previous Induced Abortions,” Bulletin World Health Organization, 52:149 (1975); N. Meirik, “Outcome of First Delivery After 2nd Trimester Two Stage Induced Abortion: A Controlled Cohort Study,” Acta Obsetricia et Gynecologica Scandinavia 63(1):45-50(1984); Levin, et al., “Association of Induced Abortion with Subsequent Pregnancy Loss,” JAMA, 243:2495-2499, June 27, 1980; Obel, “Pregnancy Complications Following Legally Induced Abortion: An Analysis of the Population with Special Reference to Prematurity,” Danish Medical Bulletin, 26:192- 199 (1979); Martin, “An Overview: Maternal Nicotine and Caffeine Consumption and Offspring Outcome,” Neurobehavioral Toxicology and Tertology, 4(4):421-427, (1982).

Алкохолизам

Жене које су имале побачај имају два пута већи ризик од алкохолизма. Уз намјеррне побачаје након којих слиједи алкохолизам надовезују се насилно понашање, растава или прекид везе, аутомобилске несреће те губитак посла. (18)

извори научног истраживања:

^{(18) Klassen, “Sexual Experience and Drinking Among Women in a U.S. National Survey,” Archives of Sexual Behavior, 15(5):363-39 ; M. Plant, “Women, Drinking and Pregnancy,” Tavistock Pub, London (1985); Kuzma & Kissinger, “Patterns of Alcohol and Cigarette Use in Pregnancy,” Neurobehavioral Toxicology and Terotology, 3:211-221 (1981); Morrissey, et al., “Stressful Life Events and Alcohol Problems Among Women Seen at a Detoxification Center,” Journal of Studies on Alcohol, 39(9):1159 (1978).}

Зависност о дрогама

Побачај је повезан са накнадним зависностима о дрогама. Осим психосоцијалног проблема, зависност о дрогама је везана уз повећане ХИВ/АИДС инфекције, урођене мане и насилно понашање. (19)

извори научног истраживања:

(19) Oro, et al., “Perinatal Cocaine and Methamphetamine Exposure Maternal and Neo-Natal Correlates,” J. Pediatrics, 111:571- 578 (1978); D.A. Frank, et al., “Cocaine Use During Pregnancy Prevalence and Correlates,” Pediatrics, 82(6):888 (1988); H. Amaro, et al., “Drug Use Among Adolescent Mothers: Profile of Risk,” Pediatrics 84:144-150, (1989)

Поремећаји у прехрани

Код неких жена побачај је повезан са поремећајима у прехрани као што су преједање, булимија и anorexia nervosa. (20)

извор научног истраживања:

(20) Speckhard, “Psycho-social Stress Following Abortion,” Sheed & Ward, Kansas City: MO, 1987; J. Spaulding, et al, “Psychoses Following Therapeutic Abortion,” Am. J. of Psychiatry 125(3):364 (1978); R.K. McAll, et al., “Ritual Mourning in Anorexia Nervosa,” The Lancet, August 16, 1980, p. 368.

Запуштање или злостављање дјеце

Побачај је повезан са повећаном депресијом, насилним понашањем, зависности о алкохолу или/и дрогама, замјенским трудноћама и смањеним мајчинским повезивањем са дјецом која су касније рођена. Ови фактори су уско повезани са злостављањем дјеце и потврђују појединачне клиничке процјене које повезују пост-побачајну трауму с накнадним злостављањима дјеце. (21)

извори научног истраживања:

(21) Benedict, et al., “Maternal Perinatal Risk Factors and Child Abuse,” Child Abuse and Neglect, 9:217-224 (1985); P.G. Ney, “Relationship between Abortion and Child Abuse,” Canadian Journal of Psychiatry, 24:610-620, 1979; Reardon, “Aborted Women – Silent No More” (Chicago: Loyola University Press, 1987), 129-30, opisuje slučaj žene koja je istukla svoje trogodišnje dijete do smrti kratko nakon pobačaja koji je aktivirao “psihotičnu epizodu” tuge, krivnje i bijesa.

Растава брака и кронични проблеми у вези

За многе парове намјерни побачај изазива непредвиђене проблеме у вези. Пост-побачајни парови су много склонији разводу или прекиду везе. Многе пост-побачајне жене развијају теже потешкоће у изградњи дуготрајне везе са мушким партнером. То се може десити због реакција везаних уз побачај, као што су смањено самопоуздање, повећано неповјерење према мушкарцима, сексуална дисфункција, злоупотреба дрога те повећани ниво депресије, тјескобе и нестабилног бијеса. (22)

извори научног истраживања:

(22) Shepard, et al., “Contraceptive Practice and Repeat Induced Abortion: An Epidemiological Investigation,” J. Biosocial Science, 11:289-302 (1979); M. Bracken, “First and Repeated Abortions: A Study of Decision-Making and Delay,” J. Biosocial Science, 7:473-491 (1975); S. Henshaw, “The Characteristics and Prior Contraceptive Use of U.S. Abortion Patients,” Family Planning Perspectives, 20(4):158-168 (1988); D. Sherman, et al., “The Abortion Experience in Private Practice,” Women and Loss: Psychobiological Perspectives, ed. W.F. Finn, et al., (New York: Praeger Publ. 1985), pp98-107; E.M. Belsey, et al., “Predictive Factors in Emotional Response to Abortion: King’s Termination Study – IV,” Social Science and Medicine, 11:71- 82 (1977); E. Freeman, et al., “Emotional Distress Patterns Among Women Having First or Repeat Abortions,” Obstetrics and Gynecology, 55(5):630-636 (1980); C. Berger, et al., “Repeat Abortion: Is it a Problem?” Family Planning Perspectives 16(2):70-75 (1984).

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Сви извори:

(3) Kaunitz, “Causes of Maternal Mortality in the United States,” Obstetrics and Gynecology, 65(5) May 1985

(6) Barrett, et al., “Induced Abortion: A Risk Factor for Placenta Previa“, American Journal of Ob&Gyn. 141:7 (1981).

(7) Zhou, Weijin, et. al., “Induced Abortion and Subsequent Pregnancy Duration,” Obstetrics & Gynecology 94(6):948-953 (Dec. 1999).

(9) W. Cates et al., American Journal OB/GYN, vol. 132, p. 16

(10) Ashton,”They Psychosocial Outcome of Induced Abortion“, British Journal of Ob&Gyn., 87:1115-1122, (1980).

(11) Kent, et al., “Bereavement in Post-Abortive Women: A Clinical Report“, World Journal of Psychosynthesis (Autumn-Winter 1981), vol.13,nos.3-4.

(12) Catherine Barnard, “The Long-Term Psychological Effects of Abortion,” Portsmouth, N.H.: Institute for Pregnancy Loss, 1990.

(13) Francke, “The Ambivalence of Abortion,” New York, Random House, 1978, 84-95.

(14) Zakus, “Adolescent Abortion Option,” Social Work in Health Care, 12(4):87 (1987); Makhorn, “Sexual Assault & Pregnancy, New Perspectives on Human Abortion,” Mall & Watts, eds., (Washington, D.C.: University Publications of America, 1981).

(18) Klassen, “Sexual Experience and Drinking Among Women in a U.S. National Survey,” Archives of Sexual Behavior, 15(5):363-39 ; M. Plant, “Women, Drinking and Pregnancy,” Tavistock Pub, London (1985); Kuzma & Kissinger, “Patterns of Alcohol and Cigarette Use in Pregnancy,” Neurobehavioral Toxicology and Terotology, 3:211-221 (1981); Morrissey, et al., “Stressful Life Events and Alcohol Problems Among Women Seen at a Detoxification Center,” Journal of Studies on Alcohol, 39(9):1159 (1978).

Преузето од:

https://www.klinikazapobacaje.com

Наука

Последице побачаја