Дијете прима духовно-моралне особине своје мајке још док је у њеној утроби. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом.
За вријеме трудноће мајка мора сву своју пажњу да усмјери на то да сачува у својој утроби дијете, памтећи да је оно будући храм Божји и пребивалиште Духа Светога. Мајка-хришћанка не само да мора да чува свој физички живот и здравље, већ нарочито духовно-морални живот, имајући у виду да за вријеме боравка у утроби дијете прима духовно-моралне особине своје мајке. Хранећи се њеним физичким соковима, оно се храни и њеном духовном природом, живећи њен живот. Ето зашто хришћанка за вријеме трудноће мора што чешће и усрдније да се моли Богу, да чешће и дуже размишља о премудрим својствима и дјелима Божјим, а такође је дужна да води умјерен живот и строго суздржан, памтећи да од свега овога зависи карактер и морално-духовни лик њеног дјетета.