Породица

Дипломирани психолог и координатор за популациону политику и наталитет у лебанској општини Тамара Стефановић (31) верује да је права срећа у великим породицама и за два месеца донеће на свет своје шесто дете.

Стефановићи су породица за пример и то не само због тога што су довољно храбри да имају више деце већ и због тога што верују да су природа и одрастање у малим срединама прави рецепт за срећно детињство. Далибору, пароху у селу Бошњацу и Тамари то је најважнија мисија. Децу одгајају са пуно љубави и следе речи Владете Јеротића који је знао говорити “једно дете – себичност, два – ривалство, три – хармонија”.

“Заиста верујем да свака породица може одгајати троје деце и то не због неког вишег циља већ само због тога што ће тако својој деци пружити сигурност током одрастања али и за цео живот. И сама сам имала брата и сестру и то ми је пуно помогло у животу. Искрено, на почетку заједничког живота нисмо имали план колико ћемо деце имати али су она дошла на свет као жељена и вољена, прича Тамара која не крије да је свештенички позив њеног супруга одредио њихов начин живота у смислу духовног погледа на живот.

“Када ме питају да ли ми је тешко. Па, било ми је тешко и кад сам имала двоје деце једнако као и петоро. Свако дете је захтевно на свој начин али исто тако они су упућени једни на друге, играју се, имају друштво тако да су има дани испуњени и нису усамљени, каже Тамара. Она је захвална својој свекрви Зорици и свекру Зорану који јој пуно помажу око деце.

“Без њихово подршке било би пуно теже и дивно је што деца имају баку и деку јер науче пуно ствари за које ми родитељи понекад немамо времена, признаје Тамара која је пре брака живела у околини Суботице, у селу Нови Жедник. Вели да је очарала природа на југу Србије а супруг се потрудио да јој покаже све природне и духовне лепоте њеховог родног краја.

“Пронашли смо једно друго, делимо исте вредности и то је заједно са нашом децом највеће богатство које имамо. То није фраза јер ми заиста живимо у складу са својим уверењима. Никог не осуђујем али ми се чини да смо постали безвољни и бежимо од обавеза а онда то рађа незадовољство са којим не умемо да се носимо јер не желимо да увидимо узрок. Свесна да је потребна материјална сигурност али морамо и сами направити мали помак да нам буде боље, каже мајка Симеона (9), Христијане (7), Јустина (5), Марије (3,5) и Крстиње (2).

“Трудимо се да се допуњавамо. Некада то буде теже, а некада лакше. Ипак, они позитивни моменти испливају и крепе човека. То нам даје снагу да идемо даље, да се поправљамо. И ми учимо и мењамо се сваким даном. Љубав се у браку рађа. У брак се не ступа из љубави него се она, кроз жртву и одрицање, годинама ствара. Божјом вољом сведочимо да треба имати више деце. Тешко јесте. Било је ту много страхова, и трудноћа свака, али у животу нема много планирања, јер колико је тога реално у нашим рукама. Премало. Скоро ништа. Када се превазиђу искушења, онда видимо лепоту тога и велика се благодат осећа и долази.

Овај садржај је део пројекат који је суфининсирала општина Лебане. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

ИЗВОР: magazinsana.rs