Породица

Беба се рађа са предиспозицијом да воли. Са “клицом” љубави. Она с временом, кроз односе са околином и другима – а посебно мајком – почиње да воли.

Да ли се дете рађа са већ готовом способношћу да воли?

Да ли се рађа са већ готовом и развијеном таквом вештином?

Сасвим сигурно, већина мајки зна да се дете рађа са потребама. Потребама за храњењем, додиром, неком врстом утехе када је плачно, и сто више развој напредује, мајци је све јасније како да одговара на потребе детета.

Међутим, способност вољења јесте вештина, па и потреба, која ће се развити баш као и свака друга вештина. За вештину имамо предиспозицију са којом смо се као беба родили. Имали смо предиспозицију да проходамо, проговоримо и тако даље – ако је наш развој протекао уредно.

Исто тако, беба се рађа са предиспозицијом да воли. Са “клицом” љубави. Она с временом, кроз односе са околином и другима – а посебно мајком – почиње да воли. Тако прво заволи мајчину дојку, мајчин глас, заволи ону своју флашицу са млеком и друге објекте у својој околини. Тако се та способност вољења грана, развија, гради, на том путу од детета ка свету и од света ка детету.

На њу можемо утицати на разне начине.

Чули смо да је љубав “топла”. Па како је топла? Тиме што обицно започиње топлином мајчиног додира када уза се привија бебу, када је доји, купа… Зато некако сви сматрамо да је љубав топла, јер је започела обицно свој развој из топлине додира са мајком.

На развој способности за љубав може се утицати споља.

1. Физичким додиром бебе, касније детета.
2. Охрабрујућим речима и похвалама – дакле говором.
3. Заједничким активностима које је могуће остварити са одојчетом и дететом (разменом и показивањем звечки, придржавањем све до заједницких игара). Дакле, квалитетним временом са дететом.

Никако нисмо беспомоћни, чак ни пред толико мистичном појавом као што је љубав.

Ивана Синђић
Дипл. дефектолог и системски породични психотерапеут

http://psihoterapijasindjic.com/
Izvor: Detinjarije.com