БАЊАЛУКА - На абортусе се у Универзитетском клиничком центру РС у Бањалуци годишње одлучи и до 500 жена, а неријетко и малољетнице, које, како кажу стручњаци, нису свјесне посљедица које ова одлука може да остави на њихово здравље.

 

Специјалиста гинекологије и акушерства у УКЦ-у РС Владимир Перендија казао је за “Глас Српске” да је немогуће знати стваран број абортуса уопштено, а нарочито број дјевојчица које се одлуче на тај корак, јер оне избјегавају јавне здравствене установе, гдје им за тај захват трба сагласност родитеља или старатеља те се најчешће одлучују за приватне амбуланте.

- Према мојим сазнањима оне се најчешће одлучују за приватне клинике, али и њихови родитељи, који не желе да се сазна за трудноћу њихове кћерке - казао је Перендија.

Дјевојчице, истакао је он, нису свјесне какве се све могу десити компликације у току, али и након абортуса.

- Далеко је већа могућност компликације код жене која није рађала, него код оне која јесте, а неријетко се дешава да поједине малољетнице и по неколико пута абортирају - рекао је Перендија.

Неке од компликација, како је појаснио, су крварења, оштећења материце, цријева и других органа, те инфекције које могу довести и до смрти пацијенткиње. Истакао је да су касне компликације најопасније за будућност младе особе.

- Абортуси су значајан фактор стерилитета. Неке од компликација које су могу десити су и стварање сраслина у материци, које могу развити стерилитет који се најчешће не може лијечити - појаснио је Перендија.

Како каже, након прекида нежељене трудноће чини се да дјевојчице осјећају растерећење.

- Настојим да разговарам са њима да видим да ли постоји друга могућност, али имате осјећај да једино желе да то што прије ураде. Пречесто се фаворизује право жене на одлуку да ли ће абортирати или не, али гдје је њено право на контрацепцију и едукацију - рекао је Перендија додавши да подржава право жена да одлучују о свом тијелу, али да је нужно да буду упознате и са посљедицама, као и начинима да то спријече.

Психолог Александар Милић сматра да абортус код малољетница има неминовне и психолошке посљедице, трауме.

- Оне постају жртве осуда вршњака, наставника, али и родитеља. То је вишеструки атак на личност, који условљава душевну бол и патњу - истакао је Милић. Према његовим ријечима, дјеца не улазе свјесно у сексуалне односе, јер вођени потребама и нагонима, не виде могуће посљедице.

- Улазе у сексуалне односе из незнања и необавијештености, због чега је битно да се ради на превенцији - истакао је Милић додајући да немамо довољно едукативног садржаја о здравој репродуктивности.

Због овога су дјеца, казао је он, препуштена биолошким нагонима које тешко контролишу. Убрзани развој дјеце је, додаје Милић, око десете године и у том периоду постају свјесни пола и својих особина.

- Дјецу од тада треба информисати о репродуктивном здрављу. То би требало да раде стручне особе, као што су психолози, љекари или биолози - рекао је Милић.

Родитељи

Александар Милић је истакао да је битно да стручњаци које се баве психолошким и репродуктивним здрављем дјеце едукују и родитеље да би дјеци били подршка, али и савјетници.

- Нужни су блиски односи родитеља и дјеце. Једино тако ће дјеца моћи слободно и без страха са својим родитељима разговарати о свим темама па и о репродуктивном здрављу - рекао је Милић истичући да је битно да између њих буде изграђен здрав однос те да дјеца осјете да имају подршку породице.

 

ИЗВОР: www.glassrpske.com

 

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=oqBqE5ubtTA