Друштво

Зовем се Џеми и ускоро ћу напунити двадесет година. У озбиљној сам вези и имам стабилан посао. Међутим, кад сам открила да сам трудна, мислила сам да нисам спремна да будем мама.

Мајке имају искуства, а ја нисам чак ишла ни на колеџ. Мајке су одговорне, а ја једва бринем и о себи. Мајкама није занимљиво у животу, а ја сам хтела добар провод у својим двадесетим.

Одувек смо желели да имамо децу, али не баш сада. Просто нисмо били спремни да преузмемо сав тај терет на себе.

Мислила сам да је абортус једини пут ка животу који сам увек замишљала да ћу имати. Абортус ће ми помоћи да средим свој живот пре него што добијем децу. Абортус ће све учинити лакшим. За мене. За нас. Зар не?

Кад сам чула да је у близини мобилна амбуланта која нуди бесплатни ултразвук, отишла сам бар да видим докле је трудноћа одмакла. Стидљиво сам ушла у аутобус, не знајући шта да очекујем. Безброј питања ми се ројило по глави. Како изгледа наша беба? Да ли је дечак или девојчица? У чему ће бити добра? Чиме ће се бавити у животу?

Медицинска сестра и саветник су ме топло и љубазно дочекали. На ултразвуку су ми показали откуцаје срца дјетета старог шест недеља. Кроз сузе сам упитала: „Је ли то моја беба?“ Наравно да је то била моја беба! Мој страх се преточио у радост док сам збуњено муцала, задивљена маленим бићем које смо створили.

Тада сам схватила да је моја представа о томе каква треба да буде једна мајка заправо потпуно неважна… Ја сам у том тренутку већ била мајка и то је било моје дете. Сада једва чекам да сазнам одговоре на сва моја питања о беби. Знам да ће то бити једно посебно, непоновљиво дете.

Извор: Центар за трудноћу на Северној обали, град Еурека, Канада (All of the Reasons I Wasn’t Ready to be a Mom)

Превод за pravoslavniroditelj.org: Т. Ћ.

Извор: pravoslavniroditelj.org