Друштво

Људи чешће говоре о ономе што мисле него о ономе што осећају. И то ствара дистанцу, отуђеност између људи. А између најближих људи треба да постоји такво поверење да се не плашимо говорити о својим осећањима. Тиме блиски људи постају још блискији. Када с неким поделимо нешто скривено, постајемо своји. Почињете да разумемо једно друго, сукоби су све ређи и ређи. Постајемо јачи и заједно растемо.

Ко је одговоран за (не)успех детета у школи? Како да усмеримо дете на прави начин? Шта родитељ, а шта васпитачи и наставници могу да учине да створе позитиван однос детета према школи? Одговоре на ова питања која муче многе родитеље Зелена учионица потражила је од психотерапеута доктора Зорана Миливојевића.

Описаћу вам моје искуство, моју личну потресну животну причу уско везану за абортус а која је суштински била окидач за оснивање фондације ”За живот”.  Како ми је покојна мајка на самрти испричала, на жалост и ја сам могао бити абортиран јер је постојао притисак средине. (покој јој души, помените је у молитвама, њено име је Гордана). 

У Приједору је данас организован пријем за ђаке прваке. Међу малишанима који ће од понедјељка први пут сјести у школску клупу је и Никола Дуновић, син Јелене Трикић, мајке храброст која је жртвовала свој живот да би спасила сина.

Стручњак за породичне проблеме: Влајко Пановић је рођен у Селенцу код Љубовије. Завршио је Филозофски факултет у Београду, одсек психологија и специјализовао се за медицинску психологију на београдском Медицинском факултету. Радни век је провео на Војномедицинској академији. У последње време се бави проблемима савремене породице и води Школу родитељства о савременом васпитавању деце, с акцентом на проблемима одрастања, а посебно зависности од нових технологија. Одржао је више од 1.000 трибина.